уторак, 29. септембар 2015.

STARA RADNIČKA KOLONIJA

kolonija1
Autor priloga: ŽAN PROTOZOA

Radnička kolonija sagrađena je u okviru obnove zemlje nakon Prvog svetskog rata za potrebe radnika Vojnotehničkog zavoda.
Radničko naselje. Planirano i izgrađeno sa nemačkom preciznošću. Kapija na ulazu. Drvoredi lipa. Pravilno raspoređene stambene zgrade – prizemne sa više stanova. Zidane i drvene. Sa uređenim vrtovima, ali bez ograda. Sa skloništima između zgrada. Park u centru i njemu bina za promenadnu muziku i zgrada Sokolskog društva za vežbe i priredbe.
Entuzijazam i vojnička urednost.
Petrolejke, fenjeri i karbidske lampe. U noći.
Nekada.
Vremenom, naselje biva getoizirano. Polupana ulična rasvet. Šupe pretvorene u najraznovrsnije radionice. Iz limenih buradi preliva prerađeno ulje. Miris mokraće i znoja. Glasna muzika. Povici. Signali tajanstvenog značenja. Osiromašeni radnici. Podvodači. Golubari. Dokonaši, zgubidani i „geoplitički stratezi“. Šverceri. Žiceri na uglu. Večiti opozicionari. Siledžije sa dušom deteta.
Usamljeni marginalci – polusvijet...
Ali, i najbolji i najjeftiniji automehaničari na planeti. Za Zastavine automobile, naravno.
U znamenitosti ovog dela grada ubraja se i autohtona rasa pasa poznata pod imenom „kolonski gonič“. Jedina rasa u čijem opisu narav u neverovatnoj meri dominira nad izgledom. Bez obzira na to da li su patuljasti ili su narasli do veličine teleta, da li su crni, žuti ili šareni, podgrizači ili nadgrizači, sa repom ili bez... nebitno. Ako su podmukli do srži i istrajni u gonjenju – to su „kolonski goniči“!
Ovih dana, ruši se Stara radnička kolonija.
Izgradiće se velelepni tržno-poslovni centar.
Dobri majstori, šverceri, visokoletači i prevrtači snaći će se bilo gde i bilo kad.
No, da li će u novom okruženju opstati „kolonski goniči“?
Teško.
Izumreće.
Zameniće ih cool džet-set čiuvave odevene u najnovije, brendirane modele garderobe za kućne ljubimce.
Otupelih čula, ali sa pedigreom.

kolonija3
Постави коментар