O KG-u

„Mogli su sprečiti Milana da se ubije“

2012-02-03T06:27:00.000-08:00

(KOMENTARI ČITALACA)

sokrat

Samo mi nije jasno da takav čovek nije mogao da ispoštuje kreditnu obavezu od 25.000,oo evra, odnosno da taj iznos u Kragujevcu predstavlja bogatstvo vredno života. Šumadiji, Šumadijo......

Narod

Mislim da je nevraćanje 25.000 eura šarena laža za javnost! Šta je prava istina,bog zna! Kao prvo očito je da su jači igrači u igri,novi vlasnici kuće i imanja su "iz Beograda" a cela ova priča mi deluje kao da je ovaj pokojni čovek bio primoran na ovo što je učinio (samoubistvo) Jer kad imaš imovinu od 750.000 eura,onda je nelogično da ti ona propadne zbog 25.000 pa i da je 100.000 eura duga u pitanju. Sigurno je bilo načina da se spreči gubitak imovine,bar u ovakvoj srazmeri vrednost imovine/dug,ali čisto sumnjam da je ovaj čovek imao "pravo" da se spase,jer niko me ne može ubediti da se nije moglo završiti na povoljniji način za pokojnog,ali je ovde jasno da neko mnogo moćan nije dozvolio... Cela ova priča je čudna i ima mnogo toga nelogičnog!

Ivan
E za ovako nešto bi komšije trebale da se dignu i naprave demonstracije, a ne samo da ćutimo. Očigledna pljačka feudo-kapitalističkog sistema u našoj državi. Uostalom jadan čovek kad nije imao od nekoga da pozajmi te pare, pa bar proda nešto poslovnog prostora. Trebali bi ovo da razjasne vlasti i obaveste javnost, jel ovako nešto i nas čeka nažalost. Samo da se ne zaboravi!

sova

Sve je ovo tužno i nek mu je laka zemlja. Saučešće porodici. Ali ljudi, zar praviti kuću (i "nalivati znojem i krvlju") od 733.000 eu, a nemati u džepu toliki novac već na zajam još nešto raditi?!
Aman, 4 odrasla zdrava člana porodice - šta to sve treba?

djold

a sta ako je nasledio tu kucu od oca,strica itd. ? kao sto se vidi na slici kuca nije dvorac,ocigledno je da je na dobroj lokaciji i zato vredi

Nena

Ne znam za Kragujevac, ali u Subotici se za ovakvu kuću ne može dobiti više od 100.000 eura u sadašnjoj situaciji. Ne određuju cenu kojekakvi sudski veštaci (najčešće sumnjive stručnosti i poštenja), već cenu formira tržište, zakon ponude i tražnje. Ljudi ne verujte advokatima, oni će vas ubediti u sve i svašta, samo da bi imali slučaj, po mogućnosti što duži na kome će dobro zaraditi, naročito ako je klijent bolje materijalne situacije. Ovaj čovek je naivno poverovao proceniteljima i advokatu u nerealnu procenu kuće, a verovatno mu je isti advokat "sređivao" prolongiranje duga kod banke, ko zna kakvi su se tu zakulisni sporazumi odvijali. Ja advokatima ne verujem. Da se nije oslonio na advokata koji će "srediti" prolongiranje duga, već bi našao neki način da plati dug, ako ništa drugo da proda deo imovine, po tržišnoj ceni. Tužno je da se neko toliko identifikuje sa svojom imovinom, da mu ona vredi više od života. Ali i onda nisu baš ostali bez ičega i na ulici, jer od prodate imovine banka namiri svoj dug, a ostatak novca, u ovom slučaju oko 80.000 eura dobije dužnik. I nije se sve dogodilo iznenada i preko noći, od pravosnažne sudske odluke do izvršenja prođe dosta vremena, znali su da moraju iseliti, zašto su čekali prinudno iseljenje, verovatno je čovek mislio da će "srediti" stvari, kao što je verovatno navikao.

Liman

Verovatno nije sve preneto kako treba, ali u ovoj priči fali dosta detalja. Osnovni je zašto je dao kuću navodno vrednu 780.000 evra pod hipoteku za dug od 25.000 evra? Pre će biti da je inicijalno kuća procenjena od strane procenitelja na dosta manji iznos. Pa za te pare možete kupiti kuću na Dedinju, a ne u Kragujevcu!!! Drugo pitanje je zašto nije došlo do dogovora sa bankom? Poznato je da banke ne vole da aktiviraju hipoteke upravo iz razloga teške prodaje u krizno vreme. Postoji, istina i mogućnost da je neko od direktora banke "snimio" dobru priliku pa isforsirao aktiviranje hipoteke, a potom prodaju kuće svom prijatelju/kumu/rođaku.
Iskreno mi je žao porodice koja je ostala bez hranitelja.

d boki

Prica je tragicna. Medjutim moram se zapitati da li je moguce da neko , pri tome i uspesan poslovni covek dozvoli takav kiks da zbog duga od 25000 eura pod hipoteku stavi celu kucu od 200 m2 stambenog i 400 m2 poslovnog prostora, procenjenog na preko 700.000 eura . Zar nije mogao deo kuce . ? Koliko je meni poznato vrednost nekretnine koja se stavlja pod hipoteku ne mora biti 30 puta veca od duga. U celoj prici to je ostalo nejasno. Ili je dug mozda bio veci ili je mozda od strane te banke covek prevaren- navucen. Ako je tako onda stvarno treba pokrenuti odgovornost te banke. Konacno kakav je moral te firme KBM ili slicno vec nisam zapamtio.
Da nisu oni u sprezi sa istom tom bankom?

IzaBrda

Saučešće porodici nastradalog čoveka. Ovo je zelenašenje države "po zakonu i u skladu sa propisima", koje će da bude sve izraženije kako se kriza bude produbljivala. Tolika vrednost nekretnine, u odnosi na dug (30:1), nije opravdanje za ovakav postupak banke. Čovek, očigledno, nije bio "muljara" i "kontroverzni biznismen", i trebalo mu je pružiti šansu. Izgleda da je njegova imovina zapala nekome za oko, i u tome leži koren tragedije. Ovaj sistem vežba na poštenom svetu, i nemoćnim gradjanima da glumi uredjenu državu, dok zaštićeni kapitalci potkradaju državu nekažnjeno.
Još jednom, saučešće porodici.

Kruna

Pošto stoji u tekstu da je već vraćeno 25000e, znači da je ceo kredit bio 50.000 e. Staviti kuću od 730000e i uzeti hipotekarni kredit od 50000e je ludost. To ima smisla jedino ako je tržišna vrednost 110000e za koliko je kuća i prodata, jer je poznato da u većini slučajeva hipotekarni kredit se dobija u visini od 50% od tržišne vrednosti hipoteke.
A ubiti se zbog toga i na cedilu ostaviti porodicu je strašno.

nesa

Nesto mi nije jasno. Ljudi se olako zaduzuju sa hipotekama ne misleci da jednog dana mogu ostati bez svega. sam imam kredit za stan u Becu a bez posla sam. Ako ne uspem da namirim ratu banka ce stan prodati ne da zaradi vec da namiri svoj dug. ja tu ne mogu nista sem da stan prodam nekom i vratim banci dug. prosla su vremena kada su se krediti kod nasih banaka uzimali i nakon par godina rata bude pakla cigareta.Banke ne procenjuju pravu vrednost prilikom davanja kredita vec polaze od toga da ekspresno prodaju nekretninu i namire svoje obaveze. Takva su pravila na zapadu a sada i kod nas

Smrda

Neke stvari se zanemaruju u vasim komentarima. Prvo on kredit nije uopste, ili nije dovoljno namirivao do visine mesecnog zaduzenja. Drugo banka sigurno nije preko noci donela odluku da zapleni kucu. Pre toga je pokusavala i pokusavala razgovorima da dodju do nekog zajednickog resenja. Trece,kad to nije upalilo tek onda je utuzila klijenta,sudila se sa njim i naravno dobila presudu,posle koje je doslo do oduzimanja kuce,prodaje i ovog tragicnog dogadjaja. On je za sve to vreme mogao da dodje do nekog resenja,ali nije. Mozda ga je advokat doveo do zablude da ce moci nesto da uradi,ali to je druga prica.Sam je kriv za razvoj situacije. Imao je dovoljno vremena da sam proda kucu,ili na neki drugi nacin da otplati dugove.
Poenta je da mu niko nije kriv do njega samoga.

ignjatije

Klasična bankarska priča kod hipotekarnih kredita. Traži se vrednost nekretnine koja je min. 3 puta veća od iznosa duga, a procena banke je obicno 3 puta niža od realne tržišne vrednosti, na koju se plaća porez državi. Kada se to pomnoži dobije se realna cifra... Svaki posao sa bankom je put u nove dubioze, koliko god to izgledalo primamljivo na prvi pogled. Skoro je jedna banka ponudila kredite za refinansiranje kreditnih kartica po naizgled primamljivim kamatama. Međutim uzimanje kredita podrazumeva i skuplje održavanje računa. obavezno osiguranje i jos gomilu drugih gluposti za koje shvatite da ste prevareni tek kada krene otplata...
.Jer nije banka tu zbog klijenata, već zbog profita i niko nije lud da se odrekne vec unapred zarađenog novca.

Prijatelj-budnoga

Uz iskreno saucesce unesrecenoj porodici ipak neke stvari su ne-realne.Taj ko je procenio kucu na 700 000 evra nesvesno je i najvise kriv za samoubistvo-trenutno u Kragujevcu mozete REALNO i kupiti ovakvu kucu za 100 000 evra jer je sve stalo sa prodajom jer narod nema para.Drugo,ako je odluka o prodaji doneta jos 2010. godine zasto se cekalo ovoliko do iseljenja.

Mozda je unesreceni trazio neku "vezu" da sve to prolongira umesto da vrati dug na taj nacin sto ce prodati deo kuce...

Saša

Ovo je nazalost realnost kako "posluju" banke u Srbiji. Iz teksta nisam uspeo da vidim kolika je ukupna pozajmica bila od banke. Kuća vredi preko 700.000 EUR.Trebali su prodati deo kuće ili poslovnog prostora.Treba preispitati odgovornost banke.
Ako je bila previse gramziva i ponasala se zelenaski, porodica treba da podnese krivicnu prijavu.

Advokat-Zoran-M Janjic

Problem lezi i u nasem Zakonu o izvrsenju i obezbedjenju koji u pogledu prinudne prodaje nepokretnosti prakticno ne sadrzi odredbe o zastiti duznika.Cilj naseg zakonodavca je bio da po svaku cenu,pa i na stetu duznika,da ubrza postupak naplate potrazivanja poverioca tako da se na postupak prinudne javne prodaje nepokretnosti shodno primenjuju odredbe za pokretne stvari,sto je neprihvatljivo s obzirom na nemerljivo veci egzistencijalni znacaj nepokretnosti.Po nasem zakonu se nepokretnost duznika na javnoj drazbi moze prodati cak do 30% trzisne cene nepokretnosti.U drzavama EU koje su tipicno kapitalisticke postoji zakonska zastita duznika kada je u pitanju izvrsenje na nepokretnostima.Tako u Austrijskom zakonu postoti tzv.princip susidijariteta.Nepokreetnost se ne prodaje prinudno vec se nad nepokretnoscu uvodu prinudna uprava i tako duzniku omogucava da otplacuje dug,a zadrzi svojinu,a drugi je princip najmanje ponude kod javne prodaje nepokretnosti koja zabranjuje prodaju nepokretnosti ispod polovine vrednosti nepokretnosti.Nas zakonodavac nije imao sluha za zastitu duznika kad su u pitanju nepokretnosti i nije cudo da se desavaju ovakvi slucajevi gde se duzniku unisti za tili cas egzistencija.
Ovakav odnos prema imovini duznika zahteva hitnu promenu zakona i zastitu duznika u srazmeri sa zastitom poverioca.

(izvor --- BLIC)

„Plaza“ od 20. marta

2012-02-03T03:47:00.001-08:00

(KOMENTARI ČITALACA)

Pet

Svaki dan na vestima,Kragujevac,pa Kragujevac. Salim se. Svaka cast ovim vasim gradskim funkcionerima. Sestric mi je u Kg-u,i svaki put kada dodjem tamo uvek neka novina. Kg je postao zaista lep grad i milina doci. Poz

Miljan92Kg

Meni je plaza na 7 min hoda. Super izgleda i pored novog bazena to je nešto najbolje što smo dobili kao grad kada se gleda sa estetskog pogleda. Najveća mana Kragujevca kao grada je to što je centar prezbijen sa preuskim ulicama i novoizgrađenim zgradama. Nema bulevare i široke ulice kao Podgorica recimo koja je po veličini skoro u rangu Kragujevca. Da se razmišljalo na proširenju ulica grad bi imao mnogo lepši izgled.
Izgleda da su pare investitora koji dižu zgrade po centru jednu do druge mnogo važnije našem gradonačelniku.

Saša

Miljane, bravo za komenta!. Potpuno se slažem sa tobom u vezi preuskih ulica. Gradonačelnik je imao istorijsku šansu da taj problem reši, obzirom da se mnogo kuća u centru rušilo i tu pravile stambene zgrade. Umesto da je uslov grada za investitore da se povuku minimum 2m (makar širi trotoar da imamo, malo mesta za parking), neke zgrade sada su čak i više mesta uzele nego kuće koje su tu prethodno bile. Mislim da su najcrnji primeri ulica Svetozara Markovića kod stanice MUP-a, Cara Lazara, Daničićeva, Tanaska Rajića, ma svi su primeri crni. Šteta jer grad u celini bolje funkcioniše, da eto ta stvar nije rešena kako treba. Mislim da će se tu problemi tek stvarati. Najviše sa saobraćajem.
Pozdrav.

Krusevac

Zao mi je sto nasa lokalna vlast nije bila sposobna kao u Kragujevcu. Da je tako, sada bi se ovde smanjio broj nezaposlenih... Svaka cast Kragujevcanima i njihovoj lokalnoj samoupravi na sposobnosti. Dolazim u posetu

Suza-KG

Izraelci su investirali 60 miliona evra u ovaj projekat, zbog toga po mom misljenju treba cestitati Verku jer je on covek koji dovodi ozbiljne kompanije u nas grad.

Aleksandar

Evo jednog konkretnog priznanja za sposobnost lokalne samouprave. Nemam komentara,osim da pohvalim Verkov rad i njegovo pozrtvovanje za svoj grad. Naravno,ocekujem opet neko lajanje od strane opozicije,ali oni samo to i znaju da rade. Pozdrav

Dragan Stevovic Krag

Fiat i Plaza ce svakako biti dva najznacajnija investiciona dogadjaja u 2012. godini, kamo srece da ih je jos vise , zato ne treba biti zlurad... Takve investicije su potrebne celoj Srbiji, a ne samo Kragujevcu koji je ocigledno posle Beograda najveca investiciona desetinacija

Milos

"Naše najbolje iskustvo sa lokalnom samoupravom je što smo uvek brzo dobijali odgovor na svako pitanje. Čak i kada su nam rekli “ne”, bili smo zadovoljni jer smo znali na čemu smo. To nije slučaj s ostalim gradovima u Srbiji - kaže Meger. " Konačno da neko iznese istinu na svetlost dana.

Filip

" ZBOG EFIKASNOSTI LOKaLNE VLASTI " ........
Bas lepo receno, neka se svi ugledaju na najefikasnijeg gradonacelnika svih vremena.. Ne moze mu niko parirati, covek koji nema konkurenciju, koji je svojom sposobnoscu postigao i doveo Kragujevac na najvisi moguci nivo... Ziveo Verko...... Kragujevac srce Sumadije......

Mirko-KV

Drago mi je što će biti organizovanog prevoza do Plaze u Kragujevcu i jedva čekam da idem.Nadam se da će i ova naša lokalna samouprava prepisivati od Kragujevačke kako treba da se radi. Kruševac je imao sjajnu priliku da se razvije,ali očigledno je prevagnula sposobnost lokalne samouprave.
Sve pohvale za Kragujevac

BG011

Sve je to lepo, trgovački centri, trošenje novca za krpice i lutkice... A ko će da uloži u privredu, da se konačno i stanovništvo uposli, doprinese i svom ličnom i nacionalnom ekonomskom razvoju? Sve same trgovine, a proizvodnje nigde, ili je ima tako malo da nije vredna pomena. O komunalnoj infrastrukturi Kragujevca ne vredi ni trošiti reči, Miljan je sve objasnio. Mahala ostaje mahala, sve dok je vode raznorazni veziri koji sanjaju samo o tome da budu "kalif umesto kalifa", a neko konkretno delovanje za opštu dobrobit (ali pravu, smislenu) - e to im nije ni na kraj pameti.

Milos-Andjelkovic

Verko je malo i "razmazio" sugradjane. Dok ostali gradovi mogu da sanjaju o stvarima koje su uradjene u Kragujevcu, pojedini traze dlaku u jajetu i siroke ulice poput Titograda ( Podgorice). Prvo ovo je Sumadija. Drugo, treba da se poredimo sa nekim drugim gradovima. Trece, kada dodje dovoljno investicija i prodje ovo ludilo od krize onda cemo da se "pickamo".
Bitno je da vise nismo dolina gladi, i da se jedini pored Beograda uspesno nosimo sa krizom

Hornet

Niko da kaže da najavljena radna mesta nisu u potpunosti i nova radna mesta. Naime, ljudi u KG znaju da se svi butici iz Roda Centra sele u Plazu, što znači da u tom delu nema novog zapošljavanja. Čim se otvori Plaza Roda ide kinezima, tako da Kragujevac suštinski dobija najveći kineski tržni bućkuriš u samom centru.

Veljko Kg

Ljudi koji samo dve,tri godine nisu bili u prilici da posete Kragujevac,kada to ucine, bukvalno ne mogu da prepoznaju grad. Toliko toga se dobrog uradilo i promenilo, da vas prosto ne moze ostaviti ravnodusnim. Prosto sve odise optimizmom, jer ste u prilici da vidite grad koji se i u ovim teskim vremenima razvija i ide napred. Jedan od objekata koji takodje doprinosi lepoti grada je upravo Plaza. Savrseno!!!

Steva

Neke od najuspešnijih i najpoznatijih Evropskih firmi i ozbiljni investitori prepoznaju ozbiljnu i odgovornu lokalnu vlast i sigurnost ulaganja kapitala u takve sredine. U tom smislu, Kragujevac može da služi za primer, a izgradnja takvih objekata vrlo je značajna za sam grad i za sve građane.

snezana-kg

BRAVO ZA KRAGUJEVAC,nekadasnju srpsku prestonicu,zaista je taj deo grada dobio posebnu boju i zbog Small vila zaista izgleda svetski...sve pohvale gradskim vlastima na takvoj inicijativi jer kragujevac i kragujevcani to zasluzuju!!!!!!!!!

mile

Džabe nam 101 Plaza kada u Kragujevcu nema proizvodnje, ne znam ko ce da trosi novac u njoj. Imali smo i Rodu pa sta je bilo sa njom, I to je gradonacelnik stao iza toga pa sta bi.

Kragujevčanin

Pored dolaska PLAZE u Sumadiju i ogromne ponude asortimana,dolazak ove kompanije je izuzetno bitan za Kragujevac jer ce tu biti zaposleno preko petstotina ljudi,dakle PLAZA donosi i nova radna mesta,sto bi svakako trebalo da bude prioritet za svaki grad,nova radna mesta...

Borko

Zar stvarno mislite da neko zeli da tek tako baci 60 miliona kao Izraelci ili da je Fijat toliko neozbiljan da u ovoj krizi tek tako odabere Kragujevac za najvecu investiciju?
šta drugo reci nego cutite i slusajte sta sami investitori kazu!!!

joj

Da li znate da u Kragujevcu ne mozete da se zaposlite ako ne pitate gradonacelnika i par njegovih ljudi,to je javna tajna,a ove plaza,metro i roda su klasicno mazanje oci gradjanima.Milion trgovina a proizvodnje nigde,niti se podsticu ljudi koji bi da investiraju,to pricam iz licnog iskustva.Bitno je da se partijskim vezama zaposljavaju ljudi u opstini i svim javnim preduzecima,od parking servisa do niskogradnje i da ti ljudi ne primaju plate po nekoliko meseci,ali drze svoje pozicije.
Opstinska kasa je prazna,racun u blokadi,to je kragujevacka vlast,za sve one koji je hvale,a opozicija ne postoji i nece je biti.
Sve u svemu,jad i beda.

Nina

Kragujevac je definitivno buducnosti. I to niko ne moze da ospori...rezultati govore dovoljno...zao mi je zavisnih i ljubomornih ljudi,ali Kragujevac i pored raznoraznoh sabotaza pojedinih stranaka ipak neprestano napreduje i sve vise cini zadovoljnijim svoje stanovnike.

(izvor --- BLIC)

Kragujevac: Kredit od 25.000 evra ga koštao života

2012-02-03T00:24:00.001-08:00

KRAGUJEVAČKOM biznismenu Milanu Stevanoviću (58) glave je došao kredit od 25.000 evra. U nastupu očaja, ubio se jer je zbog neplaćenog duga ostao bez kuće vredne 733.000 evra, koja je prodata za gotovo sedam puta manju sumu.
U Srbiji više od 900.000 hipoteka visi nad glavama građanima, a banke u ovom trenutku prodaju oko 500 založenih nekretnina jer njihovi vlasnici nisu mogli da izmiruju preuzete obaveze.
Drama u porodici Stevanović počela je pre oko dve godine, kada je na otplatu stigao dug za kredit koji su uzeli od Fonda za razvoj Republike Srbije. Od pet miliona dinara koje su uzeli 2003. godine, Stevanovići su Fondu vratili polovinu, a ostatak je isplatila banka kojoj su kao garant založili svoju imovinu. Pošto dug nisu vraćali kuća je otišla na doboš u februaru 2010. godine, ali je kupac tada nije preuzeo.
Pred poslednje ročište za prodaju Stevanovići su podneli pisani zahtev za reprogramiranje kredita, koji je odbijen nekoliko dana pre prodaje. Advokata su tek tada angažovali, ali već je bilo kasno jer su rokovi za osporavanje procenjene vrednosti kuće istekli. Nekretnina, koja je procenjena na 733.000 evra, na kraju je prodata za 110.000 evra.

U svojoj nevolji Stevanovići, nažalost, nisu usamljeni. Na dobošu je trenutno oko 500 nekretnina koje su stavljene pod hipoteku za dugove koje njihovi vlasnici nisu mogli da otplaćuju. Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, u Srbiji je upisano 919.298 hipoteka. To je čak tri puta više nego pre tri godine.

Među nekretninama koje su otišle na doboš najviše je onih čiji su vlasnici "obični" građani - čak 271. Ostale stanove, kuće, placeve i zgrade koji se prodaju dali su u zalog preduzetnici ili firme.
Slučaj da se nekretnina koja je oduzeta zbog hipoteke prodaje po ceni nižoj od tržišne, što je, prema pričama poznanika, slomilo Milana Stevanovića - uobičajena je praksa.
- Zakon kaže da se nekretnina za koju je aktivirana hipoteka može oglasiti na javnu prodaju ili se prodati direktnom pogodbom - objašnjava Ivan Manevski sa portala "Doboš" na kojem se oglašavaju nekretnine i predmeti na javnoj prodaji i vraćeni sa lizinga. - Kada ide na javnu prodaju, prvi put se određuje minimalna cena od 60 odsto tržišne vrednosti. U drugom pokušaju cena može da bude najmanje 30 procenata tržišne vrednosti. Banke se ipak, uprkos raširenom uverenju, nerado odlučuju da aktiviraju hipoteku i pre toga se uvek trude da u dogovoru sa klijentima pronađu druga rešenja.

Dešava se, međutim, da ni prodaja nekretnine ne bude kraj mukama dužnika. Ako novac koji je zarađen prodajom nije dovoljan, banke mogu da pokrenu tužbu i od klijenta traže da nadoknadi razliku.

*****

MILAN STEVANOVIĆ: CIGLE NATOPLJENE KRVLJU

NEMOJTE nikoga da krivite, tako sam sam odlučio. Nisam mogao da podnesem što sam izgubio kuću jer je svaka cigla natopljena znojem, a sada i krvlju.
Ove reči zapisao je kragujevački preduzetnik Milan Stevanović u svojoj oproštajnoj poruci nekoliko trenutaka pre nego što se ubio u bračnom krevetu. Na očajnički potez odlučio se kada su sudski izvršitelji došli da ga isele iz zgrade koju je izgubio zbog neplaćenog kredita. Dok su izvršitelji i policajci bili u delu zgrade u kojem je smešten poslovni prostor, Stevanović je otišao u spavaću sobu i napisao kratko oproštajno pismo. Legao je u krevet, preko grudi stavio jastuk da bi prigušio pucanj i ispalio metak u srce.
Milanova supruga Mira uverena je da je policija mogla da spreči njegovo samoubistvo.

- Znali su da ima oružje jer je bio lovac - u očaju priča Mira Stevanović.

- Ne mogu da verujem da su dozvolili da se ubije.

Mira kaže da su ona i njen suprug pre tragedije, zajedno sa advokatima, sudskim izvršiteljima i predstavnicima firme koja je kupila njihovu kuću, razgovarali u kancelariji. Molili su ih da odlože iseljenje bar za nekoliko dana, ali je predstavnik firme KMB to odbio.

Porodica se, prema njenim rečima, već bila pomirila sa činjenicom da mora da napusti kuću koju je sama podigla. Iznajmili su i stan, ali su tražili još malo vremena zbog velikog snega i hladnoće.

(izvor --- VEČERNJE NOVOSTI)

SNEŽNI SAMIT STRIPADŽIJA SRBIJE

2012-02-01T06:03:00.000-08:00

(Subota, 04. februar, 2012. Kragujevac)

Udruženje ljubitelja devete umetnosti „Svet stripa“ iz Kragujevca, Dom omladine Kragujevac i NVO MillenniuM, organizuju u subotu, 04. februara, 2012. godine – „Snežni samit stripadžija Srbije“, od 16:00 do 20:00 u Domu omladine Kragujevac i Pivnici „Alektus“.
Uz mnogobrojne strip-fanove, gosti Samita biće poznati domaći autori (Aleksa Gajić, Vlada Vesović, Zoran Stefanović, Marko Stojanović, Dejan Stoiljković, Miroslav Marić i Dragan Savić), kao i izdavači: Slobodan Jović (Darkwood), Igor Marković (System Comics), Boban Knežević (Znak Sagite) i Ana-Marija Zaklan (Phoenix Press).

AGENDA PROGRAMA:

(16:00 – 20:00) Dom omladine Kragujevac (Branka Radičevića 1.)

• Berza stripa

(16:30 – 18:30) Pivnica “Alektus” (Daničićeva, 21.)

• Škola stripa (predavač: Vlada Vesović)

(17:00 – 19:00) Dom omladine Kragujevac (Branka Radičevića 1.)

• Promocije strip izdavača: System Comics, Darkwood, Komiko, Phoenix Press, Znak Sagite.

• Tribina “Deset godina Strip Presinga”, gost: Marko Stojanović (glavni urednik).

• Promocija stripa “Konstantinovo raskršće”, gost: Dejan Stoiljković (autor knjige po kojoj se radi scenario).

• Promocija trećeg broja kragujevačke strip-revije “KIša”, gosti: Zoran Stefanović (dramaturg i scenarista) i Nebojša Vesović (glavni urednik).

(19:00 – 20:00) Dom omladine Kragujevac (Branka Radičevića 1.)

• Otvaranje izložbe Alekse Gajića (Tehnotise).

(20:00) Pivnica “Alektus” (Daničićeva, 21.)

• Neformalni razgovori sa autorima i izdavačima.

ULAZ NA “SAMIT” JE SLOBODAN.

(izvor --- FACEBOOK)

Emil Živadinović : Žurka na blatu

2012-01-31T04:40:00.000-08:00

“Ako veći deo čovečanstva živi u gradovima,
čovek kraja dvadesetog veka, hteo on to ili ne,
pripada urbanoj civilizaciji.”
(Aleksandar Jerkov: “Odbrana i poslednji dani”)

"Prateći generaciju kojoj pripada, kao i njihove životne navike (žurke na periferiji grada, uz odgovarajuću muziku, piće i lake droge) Emil Živadinović tka jednu nepretencioznu sentimentalnu priču u kojoj nema velikih iznenađenja i naglih obrta."
(Zoran Ilić: odlomak iz dužeg teksta o kragujevačkoj priči i pripovedačima)

Emil Živadinović : Žurka na blatu

Bila je to tradicionalna manifestacija koja se održavala u okolini Kragujevca. Dok sam vozio, ispričao sam im jedan istinit događaj:
- U blizini graničnog prelaza "Horgoš" nalazi se palićki zoološki vrt. A u Subotici, koja mu je najbliža, žive dva rođena brata crnca. Znate već, bili smo nesvrstani, dolazili su crni delegati i neko od njih je napravio dva crnca koji danas žive u našoj zemlji, imaju naša imena i pasoše, a jedan je policajac. Elem, krenuo Mađar na letovanje u Grčku, pa kuda će, nego preko graničnog prelaza "Horgoš". Nedugo pošto se našao na srpskoj teritoriji udario je novim "mercedesom" u nešto. Izašao je da pogleda - na putu je ležao mrtav kengur. Mađar je bio zgranut - ubio je kengura... Naravno, nije ni slutio da se u blizini nalazi zoološki vrt. Dok je stajao na sred puta, zabezeknut, naišla su policijska kola. Iz njih je izašao policajac - crnac... Mađar se istog trena onesvestio i trebalo je mnogo vremena da ga povrate.
Vozili smo se dvadesetak minuta i ugledali svetla koja je bacao stroboskop, čula se i muzika. Automobili su bili parkirani duž puta, a u daljini koju je ometao kukuruz nalazilo se brdo a na njemu kuća. Idealno mesto za žurku, prvi komšija je bio tako daleko. Nismo mogli da nađemo stazu koja vodi do kuće, a kiša je padala danima. Enisa, Aldemina i ja smo se uhvatili za ruke i krenuli kroz kukuruz, mrak i nečuveno gnjecavo blato. Konačno smo, izmalterisani, došli do kuće. Okupilo se možda i dvesta ljudi, a pića je bilo u izobilju.
Kuća je bila omalena sa po prostorijom u prizemlju i na spratu, bez kupatila, vode, bunara pa i poljskog klozeta. Muzika, piće, trava i Kragujevčani. Kuća se nalazila na malom uzvišenju a okruživali su je voćnjak i kukuruz. Od silne gužve i alkohola čekalo se, maltene, u redu za drvo za zapišavanje ili povraćanje. O nekoj jebačini međ' šljivama ili u kukuruzu ne znam šta da vam kažem, jer, te večeri sam se opet pretvorio u Haruna koji je samo video Aldeminu.
Kako smo plivali po blatu, kakvih je sve gegova bilo, to ne može da se zaboravi. Muhamed je bio jedan od D.J.-a, a Aldemina se muvala oko njega. Ja sam se motao oko nje:
- Znaš li, Ald, koliko bedno izgledaš dok stojiš tu i zevaš u njega? Ni ja ne izgledam bolje dok stojim pored tebe - rekao sam, okrenuo se i otišao, tj. pokušao da odem jer me je stegla za ruku i napravila mi modricu iznad lakta. Posle tog čina nije više blenula u njega.
- Vidiš, Ald - govorio sam joj - Muhamed je dobar dečko i moj je prijatelj, volim ga koliko i brata, i dobar je dasa, ali... On te neće, Ald. A ja sam, ipak, malo veći dasa od njega. Pa, što te onda ja hoću?
- Ha, ha, ha...
Svašta se dešavalo te večeri. Njena pijana malenkost se ljubila sa jednim dečkom koga sam znao "tek da se javim". Stropoštao sam se u blato pored Enise. Verovatno sam u licu izgledao kao smrt.
- Harune, šta ti je?
- Enisa, šta da radim?
- Još uvek si zaljubljen u Aldeminu?
- Zar se ne vidi?
- Ne, mislile smo da si se odljubio.
- Kako bi to bilo moguće, Enisa?
Kasnije, video sam kako je Aldemina, pošto se malo osvestila, objašnjavala dečku sa kojim se ljubila da je to bila greška. Stalno sam bio uz nju, veran kao pokojni pas.
- Harune, stvarno ti se divim. Dok sam se ljubila, mislila sam da... Nije važno.
Glas joj je bio svilen. Pripala joj je muka. Sedela je u blatu i plakala. Uzeo sam je za ruku i odveo u voćnjak... Da povraća.
- Sačekaj me, sama ću.
Obavila je to. Sva je bazdila na kiselinu.
- Harune, smučiću ti se za ceo život, ne želim da me pamtiš ovakvu.
- Aldemina, bila ti pijana ili trezna, ničija ili svačija, zdrava ili bolesna, bogata ili sirota, za mene ćeš uvek da budeš moja Ald.
- Kako možeš, sama se sebe gadim.
I ponovo smo sedeli u blatu, a okolo nas se okupilo mnogo ljudi. Učinilo mi se da je među njima bio i onaj sa kojim se ljubila, i da joj je nešto dobacivao. Pao mi je mrak na oči. Tada je neko upitao da li iko može da mu plastičnim upaljačem otvori pivo. Pomislio sam da je to bio on i podigao ruku uvis.
- A da ga ja otvorim?
Flaša piva i upaljač su mi se našli u ruci, hteo sam da ustanem i valjda, da ga udarim. Podigao sam pogled - ne, to je bio Muhamed. Pogledao sam u njega, flašu u svojoj ruci... I otvorio je - i bez upaljača, prstima. Ostali su mi ožiljci.
- Uzmi žvaku, Ald. Polivena je Muhamedovim pivom - rekao sam. Uzgred, bilo je tu i moje krvi.
- Zašto mi staješ na muku? - pitala je tiho i nastavila da plače u blatu. - Nigde nema vode, blato mi se skorelo na rukama.
Uzeo sam joj ruke i trljao dlanovima i tu i tamo skinuo nešto blata. Lizao sam joj ruke.
- Harune, nemoj, dobićeš neku bolest.
Znao sam da neću, jer jedina moja zemlja i otaxbina koju sam imao je bila, eto, ta koju sam polizao sa njenih ruku.
- Kada, jednog dana, budeš bila daleko, negde u Americi, i zajedno sa strancem ko zna koje boje i vere grlila šank, videćeš koliko će sve što si radila do tada da ti bude nevažno, koliko ništa neće da ti znači ovaj tren koji nismo iskoristili. Šta reći strancu, onako hladnom i stranom? - pitao sam ne očekujući odgovor.
Ako smo već osuđeni da glumimo - hajde da glumimo za "Oskara"! Aldemina i ja smo se držali se za ruke kada je prišao dečko sa kojim se ljubila, nešto joj šapnuo i otišao.
- Harune, jesi li video?!
- Šta Aldemina?
- Uhvatio me je za dupe, a toliko sam pijana da ne mogu da se pokrenem!
Zatim je Enisi pripala muka, bila je pijana i nije mogla da se kontroliše, ni pomeri, povraćala je i u kući a Aldemina i ja nismo mogli ni na silu da je izvedemo.
Sledećeg dana sam izbacivao blato iz kola, bilo ga je i na volanu.
Kasnije smo se prisećali "žurke u blatu".

(odlomak iz romana "Tuđi anđeli")

“Joakim Vujić ” Đuzi Stojiljkoviću

2012-01-26T01:40:00.001-08:00

Tradicionalne nagrade Knjaževsko-srpskog teatra iz Kragujevca, Vlastimir Đuza Stojiljković ovogodišnji je dobitnik statuete “Joakim Vujić”

GLUMAC Vlastimir Đuza Stojiljković ovogodišnji je dobitnik statuete “Joakim Vujić”, koju dodeljuje Knjaževsko-srpski teatar iz Kragujevca za doprinos pozorišnom životu Srbije. “Joakimov prsten” dobila je glumica Gorica Popović za doprinos razvoju Knjaževsko-srpskog teatra i afirmaciji njegovog ugleda u zemlji i inostranstvu.
U obrazloženju žirija je navedeno da je Đuza Stojiljković jedan od prvih predstavnika moderne glume na srpskim scenama koji svoje umetničko delo bogati već šest decenija originalnim stilom.
Za svoj rad je dobio naznačajnija priznanja: od Sterijine nagrade do “Dobričinog prstena”.
Zato je logičano da se i on nađe među dobitnicima “Joakima”, među kojima su Ljuba Tadić, Mija Aleksić, Mira Stupica, Mira Banjac, Dušan Kovačević, Bata Stojković, Stevo Žigon, Petar Kralj i drugi. Nagrade će biti uručene 15. februara na svečanosti povodom Dana Knjaževsko-srpskog teatra.

(izvor -- VEČERNJE NOVOSTI)

Kako je kraguj evoulirau u KUKAVICU?!

2012-01-24T04:27:00.000-08:00

OBEĆANA BUDUĆNOST

Šta (mi) je najodvratnije u gradu u kojem sam živeo preko trideset godina, i kojem je obećana budućnost, a meni godine prolaze (ne ono sto vam je asocijacija, hvala istom tvorcu naroda).
Nervira me pasivnost većine, nesposobnost i strah da se kaže - e to ne valja. Ćutološka većina i čini da oni rade šta hoće. Ona seljačko malovaroška - ćuti, stradaćeš, u ćutanju je zlato, ja više verujem onoj - iza tute trista mute, iza mira trista đavola viri...
Možda je mudri Miloš (Obrenović) bio nepismen i daj bože da je to samo zatišje pred zbacivanje jarma, i daj bože da OVI popuste a ne da se bave teledirigovanjem i inscenacijom štrajkova, podržavljenjima propalih kolektiva, socijkalnom demagogijom i lakiranjem saobraćajnica, nadgradnjom i lickanjem fasada i sađenjem cveća...
Komunalno smo lepši ali POTEMKIN bi zavideo KG-vlasti na domišljatosti...
Toliko..

Ua, kukavice!!!

(izvor ::: FACEBOOK)

Tatjana Osrečki (1946-2012): Dve pesme

2012-01-23T23:33:00.001-08:00

* * *
Pruži mi ruku i zagrej me na ciči

Moj me pute putovanju skloni

Neću znati trag po kom ću ići

Za velikim mrakom koji zvoni

Niti ću se sećati života

Niti ću se uplašiti smrti

Od tebe će samo duža biti

Ova suza što se okom vrti

Susretaću svet koji se smeje

Ponad glava radost zapaljenu

Mala groblja kroz koja sneg veje

Ko kroz ovu pustu vaseljenu

NEKI MOST

Da li su to dani, ili tren,

u tamnom uglu zaboravljena sen?

Žubore vode? Negde dan,

na rubu stiha, odmiče u san?

Lutaju li stope? Neki most,

nadvija se opet u beznadnost?

Cveta li stablo? Zeleni se dol?

Plačem detinjstva caruje li bol?

Ili se granje miluje dok dan

u svojoj senci, zalud traži san?

Protiče li reka, sunce da se rodi,

negde u tmini i nemirnoj vodi?

Odlazak Pesnikinje

2012-01-22T02:30:00.000-08:00

U Kragujevcu je, danas, u 66. godini života preminula pesnikinja Tatjana Osrečki.
Tatjana Osrečki rođena je 1946. godine u Bjelovaru, a u Kragujevcu živi i radi od 1964. godine.
Objavila je zbirke pesama: “Vrata puta“ (1974), “Potop“ (1986), “Zbeg“ (1991), “Nad ispaštanjem“ (1998) i “Postojbina sumraka“ (2006) za koju je iste godine dobila godišnju nagradu grada Kragujevca – Đurđevdansku nagradu.
Nagrađivana je za poeziju na više festivala i konkursa, u Zemunu, Vrbasu i “Smederevskoj pesničkoj jeseni“. Prvi je dobitnik nagrade “Ambro Marošević“ Pesničkih novina iz Beograda (1987), nagrade Kulturno-prosvetne zajednice Kragujevca i dr.
Bila je dugogodišnji saradnik i urednik kulturnih rubrika u lokalnim listovima i časopisima kao što su “FAKK“, “Svetlost“, “Koraci“, “Lipar“.
Bila je dugogodišnji član Kluba pisaca Kragujevca i Udruženja književnika Srbije. Smrt ju je zatekla na dužnosti člana Skupštine izdavačke kuće “Koraci“.
Komemoracija povodom smrti Tatjane Osrečki biće održana u ponedeljak, 23. januara, u prostorijama Narodnog muzeja, u 10:00 časova.
O ličnosti i delu pesnikinje govoriće Saša Milenić, predsednik Skupštine grada, Aleksandar Stamenković, direktor Narodnog muzeja i književnici Vladimir Jagličić i Zoran Petrović.

Autor / izvor: Šumadijapress

Konkurs za novo kolo "Prvenca"

2012-01-16T06:27:00.001-08:00

Studentski kulturni centar Kragujevac raspisuje Konkurs za XI kolo edicije „Prvenac“.

Uslovi konkursa:
- Pravo učešća imaju autori do 35 godina starosti koji do sada nisu objavili knjigu;
- U obzir dolaze pesnički, prozni, esejistički, dramski i međužanrovski radovi;
- Konkurs je otvoren do 15. aprila 2012. godine;
- Žiri će objaviti imena autora čije knjige ulaze u izdavački plan edicije “Prvenac”, 21. maja 2012. godine;
- Radove sa punim imenom i prezimenom i kraćom biografijom, dostaviti u tri primerka na adresu: Studentski kulturni centar, Radoja Domanovića br. 12, 34000 Kragujevac;
- Autori izabranih radova biće lično obavešteni;
- Studentski kulturni centar će izabrane knjige objaviti do Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu;
- Rukopisi se ne vraćaju.

http://skckg.com/wsw/index.php?p=166&ni=662&nd=1

ČITANJE JE PONOVO U MODI!!! DANI SA KLEMENSOM MAJEROM U KRAGUJEVCU!

2012-01-16T02:03:00.000-08:00

::: KRAGUJEVAC :::

KLEMENS MAJER, NEMAČKI KNJIŽEVNIK, NAPOKON U KRAGUJEVCU!

Program:

14.01. Art kafe Galerija (SKC), 20:00h:

Čitanje studentskih radova inspirisanih pričama Klemensa Majera iz zbirke "Noć, svetla". Razgovor posetilaca sa piscem, koji moderira Nenad Glišić.

15.01. Knjaževsko-srpski teatar (Joakim Vujić), 20:00h:

"Dok smo sanjali". Predstava adaptirana po romanu Klemensa Majera "Als wir Träumten" u izvođenju studenata Katedre za germanistiku.

16.01. Kafe Twist, 19:00h:

Književni susret: razgovor o književnim tekstovima Klemensa Majera i Vladimira Arsenijevića.

17.01. Narodna biblioteka "Vuk Karadžić", 19:30h:

Predavanje Klemensa Majera: Lajpcig i nemačka književnost nakon pada Berlinskog zida.

Organizacija: Marina Petrović-Julich
Učesnici: studenti Katedre za nemački jezik u Kragujevcu
Pokrovitelji: Grad Kragujevac
Filološko-umetnički fakultet
Lektorenprogramm der Robert Bosch Stiftung (in Osteuropa und China)

OČEKUJEMO VAS!!!

Klemens Majer

Klemens Majer (1977, Hale na Sali) nemački je pisac, odrastao u istočnom delu Lajpciga. Po završetku gimnazije bavio se najrazličitijim poslovima, radio na viljuškaru i kao nosač nameštaja, čime je 1998. do 2003. finansirao svoje studije na Nemačkom Institutu za književnost u Lajpcigu. Za svoj prvi roman Als wir träumten (Dok sanjasmo) dobio je brojna priznanja, ukljućujući Književnu nagradu MDR-a, nagradu nemačke televizijske kuće za 2001. godinu, i Rajngau-književnu nagradu 2006. godine. Godine 2008. za knjigu Noć, svetla dobio je nagradu Lajpciškog sajma knjiga.

(izvor --- FACEBOOK)

Koncert / Nežni Dalibor

2012-01-11T06:27:00.001-08:00

::: KRAGUJEVAC :::

When --- petak, februar 3, 2012
Vreme --- Od 10:00 po podne do 1:00 pre podne
Gde --- SKC, Radoja Domanovića 12, Kragujevac, Serbia

Kao srednjoškolski bend osnovan je 1995. godine u Vranju. Prvu postavu činili su: Ivica, Bane, Ljuba, Peđa i Milica. Krajem 1998. Ivica, Bane i Ljuba odlaze na studije u Beograd, a bend sledeće godine ponovo počinje sa radom. Krajem 2000. grupi se priključuje gitarista Miomir. Posle nekoliko promena imena i više nastupa u Beogradu i Vranju, bend 2003. godine pravi pauzu u radu. Gitarista Miomir 2005. odlazi u London, a Nežni Dalibor iste godine počinje svoj novi život kao tročlani bend.
Dve godine kasnije na kompilaciji Jutro će promeniti sve? (PGP RTS) objavljuju singl “Značajan događaj”. Bend od tog trenutka mnogo više nastupa, a u aprilu 2007. godine zajedno sa grupom The Mothership Orchestra, održali su koncert u malom klubu Doma omladine Beograda pred gotovo 400 ljudi. Grupi se u međuvremenu pridružuje gitarista i tonac Dragan Novković. Bend snima tri pesme u studiju Više elektrotehničke škole u Beogradu, koje objavljuju na kompilaciji Zdravo, zdravo, zdravo (Kultur Akt, 2008).
Prvog septembra 2008. godine objavljuju prvi album “Sredstva i veštine!” Album je snimljen u studiju producentske kuće Digimedia i sadrži 14 numera. Producent izdanja je Boris Mladenović (Jarboli, Sila, Veliki Prezir, Dvojac bez kormilara). 2011. su objavili drugi studijski album “Normalan život”.
Cena karte je 200 RSD.

(izvor --- FACEBOOK)

Neozbiljni pesimisti @ SKC

2012-01-09T05:15:00.001-08:00

::: KRAGUJEVAC :::

субота, Јануар 28, 2012

Време --- Од 10:30 по подне до 1:30 пре подне

Где --- SKC, Radoja Domanovića 12, Kragujevac, Serbia

Igor Olujić - vokal
Boris Mišić - gitara, prateći vokal
Igor Martinko - violina / truba , prateći vokal
Damir Demonja - klavjature, prateći vokal
Denis Jerbić - perkusije
Pedja Maćuš - saksofon, klarinet
Dragan Tomić - bas , prEteći vokal

Neozbiljni pesimisti su grupa entuzijasta, okupljena oko realizovanja ideje kulturnog oplemenjivanja nacije i pokušaja obraćanja omladini, naročito onoj moralno posrnuloj koja odrasta pod uticajem velikih medijskih kuća koje svesno nameću kulturni i modni imidž širokim masama ljudi i koje stvaraju uniformnu omladinu, iskrivljenog shvatanja i sistema vrednovanja, koja jedinku koja razmišlja na svoj način, živi po svom nahođenju i formira sopstvene kriterijume vrednovanja, smatra izopačenom i odbacuje je.

Pesimisti se zalazu za očuvanje tradicionalnih vrednosti i borbu protiv globalizma.

Iz navedenih razloga tekstovi benda su uglavnom mračni, gorki, upakovani u vesele lake note koje su prihvatljive širim narodnim masama. Ime Neozbiljni pesimisti je u stvari opis muzike koju bend stvara.

Pored samostalnih nastupa Neozbiljni pesimisti su nastupali i na brojnim znacajnim festivalima (Exit, Dani Piva Zrenjanin, Kulpin Fest, Festival prijateljstva Gorazde, Ritam Evrope Novi Sad, itd.).

Pesimisti se mogu pohvaliti da su bili superfinalisti takmicenja Hello! Music 4 You u sezoni 2009, zatim finalisti Demo Masters turnira Hit 202, pobednici Kulske gitarijate, itd.

Album prvenac ''Neka bude što biti ne može'', dugo očekivano čedo muziciranja, neprespavanih noći, mukotrpnog mentalnog i fizičkog rada Neozbiljnih pesimista objvljeno je pod etiketom SKC Novi Sad 2010. godine.

Cena karte u pretprodaji je 200, na dan kocerta 250 dinara.

(izvor --- FACEBOOK)

MOTO ROCK EXPO 2012.

2012-01-07T06:01:00.000-08:00

::: KRAGUJEVAC :::

U Kragujevcu će se od 13. do 15. januara, održati prvi “Moto Rock Expo”, specijalni događaj namenjen ljubiteljima motora, dobre muzike i prateće “rok ikonografije”. Glavni organizator, “Šumadija Sajam” i koorganizator, Dom omladine Kragujevac, tokom tri dana trajanja manifestacije, predstaviće “bajkerima” i “rokerima” iz Kragujevca i Srbije, na prostoru “Šumadija Sajma”, atraktivne moto - programe i nove modele motora, kao i nezaobilazni prateći program – štandove najboljih tatoo-majstora iz Srbije i erotske šopove.
Prvog dana manifestacije:
- u petak, 13. januara, od 13:00 na “Šumadija Sajmu” će se održati i prva ovogodišnja promocija drugog po redu “Arsenal Festa”.
“Moto Rok Expo 2012.” će imati i bogat muzički program u večernjim satima.
U petak, 13. januara, nastupiće:
ČBS (KG), PERO DEFORMERO (NS) i TRIBUTE TO AC/DC (BG), dok će u subotu, 14. januara svirati RIBLJA ČORBA (BG), ĐORĐE DAVID & DEATH SAW (BG) i TRIBUTE TO OSVAJAČI (KG).
Ulaz na dnevne, sajamske programe je besplatan, dok se za muzički program, ulaznice po ceni od 400 din (dnevna) i 600 din (komplet za oba dana) mogu nabaviti u Domu omladine i Šumadija Sajmu.
Najsrećniji posetilac prvog “Moto Rock Expo 2012.” će uz kupljenu ulaznicu za koncerte i pokazano znanje iz “bajkerske kulture i muzike”, dobiti šansu da postane vlasnik kultnog motora – Harley-Davidson, što je ujedno i glavna nagrada za posetioce, kako najavljuju organizatori.

(izvor --- FACEBOOK)

Svečani Novogodišnji koncert

2012-01-07T04:08:00.000-08:00

::: KRAGUJEVAC :::

Tradicionalni Novogodišnji koncert muzičkih umetnika Kragujevca biće održan 12. januara 2012. godine u 20 časova, u sali Prve kragujevačke gimnazije.
Na programu su dela: Ramoa, Hendla, Mocarta, Donicetija, Čajkovskog, Debisija, Deliba, Frolova, Cigankova, Babića.

(izvor --- FACEBOOK)

O čemu i šta nam pišu mladi?!

2012-01-06T00:32:00.000-08:00

Na jednom književnom sajtu/forumu pronašao sam priču izvesnoga Markolina.
Budući da pominje Kragujevac, verovatno u njemu i živi? (Sad: on pominje i Japan, ali u njemu, verovatno, ne živi.)
Naravno dok sami ne pročitate o čemu se u Markolinovoj priči radi, ništa Vam neće biti jasno.
Možda se zabavite za ove, praznične dane?!

Markolino: 1 kg trešanja i 1gram gradskog zelenila

Ove godine indigo deca su zavladala svetom. Njihov zadatak je da rolaju šitove. Vole da skaču sa zgrada kad im ne ide jer misle da je to kul. Moj grad je postao ljubičast od zelene stvarčice. Vidi se jasno i ja kažem:
- Ljubičast je indigo, brate!
Moj ljubičasti brat, po indigu, gurnu me sa krova zgrade na kojem obavljamo zadatak naše dominantne rase. Zveknuo sam o betončinu i probio na drugu stranu planete. Našao sam se u Japanu. Proleće je i tamo ljubičasto, ali od trešanja.
Njihovom narodu poručujem da je u Kragujevcu super. Objasniše da i oni žele ovo što šalje u drugu dimenziju, to jest stvarnost. Izgleda da ću jedini preživeti kataklizmu.
Ostalo mi pola šita. Razočarani su. Kasnim na autobus. Pošto se lako prepoznajemo po buljavim očima, pronađoh indigo buljavog Japanca (od muke je poprimio facu Avatara).
Pomogao mi je oko rolanja šita, jer smo pomislili da ćemo se vratiti u Srbiju isto kao što sam došao. Kao što znate, u Japanu grade full puteve. Skočili smo sa najviše zgrade u Saporu, ali nismo uspeli da probijemo asfalt. Nabrali smo trešnje i krenuli peške. Kada stignemo, stigli smo. Uz put sam ga učio našim običajima jer želim da se uklopi u kolotečinu turbo folka. Kuckali smo po tastauri virtualnog lap-topa (ne sećam se da li je bio Sabanjasar ili njemu slicno nesto), ali uz njegovu frulicu to je zvucalo stvarno graciozno. Vanvremenski.
Ako nas neko vidi, neka nas pokupi kolima. Plaćamo u japanskim jenima.

(izvor --- BUNDOLO)

CISKO & SENKE

2012-01-01T02:02:00.000-08:00

(iz istorije KG rokenrola)

Pišući o istoriji KG-rokenrola stigli smo do M.C. Ciska. Tačnije, do jeseni kada je devetnaestogodišnji Cisko postao žitelj šumadijskog grada. Bilo je to u jesen 1963. g. Te jeseni on upisuje studije mašinstva, i iz Smedereva dolazi u Kragujevac.
On je u Smederevu već imao svoj bend koji se zvao SENKE. Pored njega još jedan član originalnih, smederevskih SENKI dolazi u Kragujevac na studije – Pera.
Njima se ubrzo pridružuju Cole i Rade, i tako nastaje prva postava kragujevačkih Senki. Njihov prvi zvanični nastup je bio u bioskopskoj dvorani «Pionir» na «Susretima mladih».
Godinu dana kasnije dolazi do prvih personalnih promena: grupu napuštaju Pera i Rade, a novi članovi Senki postaju Vojkan Janković basista i Asim Mujević bubnjar.
Godine 1966. Vojkan Janković odlazi iz grupe, a na njegovo mesto dolazi u to vreme četrnaestogodišnji Zoran Milanović. Nekoliko godina kasnije on će postati basista SMAKA.
SENKE prestaju sa radom aprila 1970.godine.

KAMENJE sa Pivare

2011-12-31T23:55:00.000-08:00

(iz istorije KG rokenrola)

Posle malo duže, ali neophodne pauze, evo još jedne priče iz istorije KG-rokenrola!
Da bi se ona ispričala trebalo bi, za početak, da se popnemo na brdo koje se nalazi na levoj obali Lepenice - na pivarsko brdo. I, naravno, da se vratimo u prošlost: u godinu 1965. na primer.
Sledeće što treba da uradimo jeste da potražimo dečake, tinejdžere iz kraja poznate pod nadimcima - Tomaš, Bane, Dule... Verovatno ćemo ih odmah sresti na pivarskim stmim i uskim ulicama.
Slično dečacima iz drugih delova ex-YU, Tomaš, Bane i Dule formiraju muzički sastav koji nazivaju WATER STONES.
I, eto, naša priča konačno može da se zakotrlja, pokrene, slično kotrljajućem kamenju... Jer "sve se menja osim kamenja"... Kamenje je večno... Naročito ako se radi o dijamantima.
Muzičkom sastavu su neophodni instrumenti, pa tako i pivarskim Stounsima. U gradu, Kragujevcu, u to vreme je (pre)malo muzičkih instumenata... Braca iz "Dalekih Horizonata" je svoj "Framus" nabavio čak u Parizu! A Pariz je bio (i ostao!) dalek... Za mnoge, nedostižan!
Ipak: pivarsko VODENO KAMENJE počinje da egzistira kao muzička grupa... Održava prve probe, ima svoje fanove, "skida" stvari poznatih svetskih grupa: "Good vibrations" od Bič Bojsa, na primer.
Njihov repertoar su činile obrade pesama Bitlsa, Rolingstounsa, Mankisa, Otisa Redinga i Mudi Bluz, kao i domaćih, ex-YU sastava: Siluete, Elipse, Indeksi...
Konačno dolazi vreme i prvih zvaničnih nastupa. Od nulte, 1965. godine je prošlo dve godine. Dakle, nalazimo se u 1967. godini. Leto je...
Značajniji nastup je na "Paradi ritma" u Zastavinoj bašti.
Van svog grada, Vodeno Kamenje nastupa u Zelenici, Topoli na "Oplenačkoj berbi"... Velikoj Plani... Čačku...
Čačak, 31. decembar 1968. godine: novogodišnji koncert u hali košarkaškog kluba "Železničar" zajedno sa lokalnim "Belim Višnjama".
I tu je kraj. 1969. godina je označila kraj postojanja Vodenog Kamenja.
Prošle su tinejdžerske godine, Tomaš i ostali iz benda odlaze na odsluženje vojnog roka... Na Pivari stasavaju neki novi dečaci...
Nova je godina još jedna... Kažu da se Tomaš, Bane, Dule i Mika iz Vodenog Kamenje u to vreme ponovo sastaju i kao nekada "u dobra, stara vremena" preslušavaju pesme iz vremena svoje mladosti... evociraju uspoemne... Žive kao što su nekada živeli...
Ako u to vreme prođete Pivarom pažljivo oslušnite da li iz neke od tih, ruiniranih kuća dopire zvuk rokenrola iz davnih, šezdesetih godina...
Ako ga čujete, znajte da su upravo tu nekadašnji momci iz Vodenog Kamenja!

Позориште за децу Крагујевац

2011-12-21T23:54:00.000-08:00

Репертоар за децембар 2011. године

Од 22. до 31. децембра у позоришту се одржавају организоваме новогодишње представе

Следећа представа у редовном термину - 11. јануара 2012. године

-----------------------------------------------------

(izvor ---
http://www.pzdkg.org/images/repertoar/repertoar.htm)

"Bluz leve obale" Jovana Gligorijevica KALETA

2011-12-20T00:44:00.001-08:00

Autor teksta: Radovan ŠARENAC (KG)

Iz "Vremena":

Hronika varoši kragujevačke u 10 slika

"Život između "Balkana" i bioskopa "Kragujevac", koga više nema – o piscima, glumcima, slikarima, knjigoljupcima, mangašima i umornim šampionima, o duhu jednog grada u grču prekinute industrijalizacije" (Milan Milošević)

Plave Senke: trajali su samo jedno leto...

2011-12-15T01:19:00.000-08:00

(iz istorije KG rokenrola)

Plave Senke bi mogle (između ostalog) da budu značajne i po tome što je to prvi bend u kome je Vojkan svirao.
Ko je Vojkan? Ovaj oniži momak sa gitarom na fotografiji - to je Vojkan! U "Plavim Senkama" Vojkan je svirao ritam gitaru.
A sada Vojkan! Kaže tj. on priseća se (davne) Prošlosti:
"Mi do tada nismo videli more, i kada je trebalo da idemo da sviramo, to je bilo kao kada bi danas dobio prvu nagradu na Lotou."
Pored Vojkana, Plave Senke su činili - Asim Mujević, Ljubiša Jelić Pinki i Cole. SVE provereni KG-muzičari iz šezdesetih godina dvadesetog veka.
Ipak: ovaj kratki tekst koliko je o "Plavim Senkama" isto je toliko i o KG-rokeru Vojkanu.
U knjizi Vlade Paunovića "Vrele šezdesete" Vojkan Janković je označen kao "jedan od pionira rokenrola u Kragujevcu".
Pored pomenutih "Plavih Senki", Vojkan je bio član i (pravih, Ciskovih) Senki i grupe Gentry.
Rođen je 1950. godine. Gitaru svira od svoje sedme godine, a učio ga je Edi Kolonac (o njemu ćemo na ovom blogu nešto više reći i napisati nekom drugom prilikom. I on to zaslužuje).

(izvor --- "Vrele šezdesete", autor - V. Paunović)

Kada PAUNOVSKI šutira

2011-12-12T21:54:00.000-08:00

(IZ ARHIVE)

Naslov za ovu fotografiju je bio:

ISTORIJSKI GOL(OVI).

Pa, ovako, da se podsetimo: bio je 27. jun 1971. godine i fudbalsko prvenstvo SFRJ je još trajalo. U Kragujevcu su se sastali Radnički i zagrebački DINAMO. Rezultat je bio 2:1 za Kragujevčane.
Opis fotografije (sportski list TEMPO):
"Samo minut posle toga, vojnik Slobodan Paunovski je prevario nekoliko odbrambenih igrača "plavih" i iz neposredne blizine savladao sigurnog Dautbegovića."
Dakle, neposredni akteri su bili golman zagrebačkog DINAMA Fahrudin Dautbegović i napadač kragujevačkog RADNIČKOG Slobodan Paunovski.

BG-Promocija knjige "Bluz leve obale" Jovana Gligorijevica KALETA

2011-12-12T06:06:00.000-08:00

::: BEOGRAD :::

Kada --- četvrtak, decembar 15, 2011
Vreme -- 6:00 po podne until 7:00 po podne
Udruzenje Kragujevcana - Beograd,

BULEVAR DESPOTA STEFANA BR.12/8 (osmi sprat)

O knjizi govore

Nenad Kebara, izdavač
Zoran Petrović, književnik
Radovan Šarenac, urednik knjige
i glumac Narodnog pozorišta Branko Jerinić
i autor

"Bluz leve obale" je panoramska hronologija šezdesetih i sedamdesetih godina o Kragujevcu. Ona obuhvata sudbine i dešavanja značajnih (legendarnih) Kragujevčana, poznatih ulica, zgrada i zdanja koja više ne postoje. U svakom slučaju, to je pitko ispovedana storija o svemu onome što je bit grada.

(IZVOR --- Facebook)

2011-12-12T05:57:00.001-08:00

::: KRAGUJEVAC :::
Sreda
Vreme -- 20:00 h
Galerija SKC, Radoja Domanovića 12, Kragujevac

Portreti Andrije Rančića na prvi pogled izgledaju sasvim normalno; to su ljudi predstavljeni u običnim, svakodnevnim situacijama. Ali, ubrzo postaje jasno da postoji problem – oni nemaju nikakvog kontakta sa svojim okruženjem. Naime, oni lebde.
Levitacija, ili lebdenje, dobro je poznata fizička pojava koja podrazumeva objekat podignut protiv gravitacije. Pored fizike, lebdenje je vezano i za različite magijske i paranormalne radnje.
U ovoj istovremeno ozbiljnoj i komičnoj seriji fotografija, autor se ne služi magijom ili specijalnim efektima da bi ove ljude izdigao iznad zemlje. Rančić se bavi jednim od osnovnih mehanizama fotografije kao umetnosti – njenom sposobnošću da lako iskoči iz realnosti.

(izvor --- FACEBOOK)

Ukraden večni plamen u Kragujevcu

2011-12-11T03:54:00.000-08:00

(komentari)

Zoran -- Nedelja, 11. 12. 2011. 10:37h

Šta radi uopšte policija u ovoj zemlji i sudstvo zajedno sa njima? Neka obiđu sve otpade sekundarnih sirovina, neka ih proveravaju maksimalno, neka im zaprete ogromnim novčanim i zatvorskim kaznama i ovoga bi bilo svakako mnogo, mnogo manje.

filip - Nedelja, 11. 12. 2011. 11:17h

ovo jeste za kaznu ali i upozorenje svim dobrim i casnim ljudima kakva su vremena nastupila... vremena bez ikakvih vrednosti i morala... propali smo kao narod i jos peopadamo... jooj tugee

majstor-sima - Nedelja, 11. 12. 2011. 10:32h

eto ,zna se koji su naši sunarodnici ugasili večni plamen.......
koliko je naše "metalne" istorije i uspomena istopili i pokrali.....
hoće li neko zabraniti ili strogo kontrolisati otkup metala?

sudija -- Nedelja, 11. 12. 2011. 10:33h

Ako ikada uhvate pocinioca, sudio bih mu po Dusanovom zakoniku!

da -- Nedelja, 11. 12. 2011. 10:58h

Posto je sudstvo nakaradno i ne funkcionise , samo drakonski zakoni mogu pomoci u ovom posrnulom drustvu.
Ko ukrade, zna se.....

Die-Wacht --Nedelja, 11. 12. 2011. 10:39h

zna se pripadnici koje manjine su odgovorni za ovakve stvari,ali se to u nasim demokratskim medijima uvek precutkuje!kad guramo problem pod tepih umesto da ga resavamo,bolje i ne zasluzujemo!

rambo -- Nedelja, 11. 12. 2011. 11:21h

Predlazem sledecu ,,terapiju,,
1. Uvesti 24 h video nadzor.
2. Predmet krađe je umetnicko delo.. i automatski vrednost je nekoliko puta veca. od obicne industrijske opreme....pa doticni koji to rade ne mogu da se terete za sitnu kradju vec je steta ogromna...pa shodno tome i zatvor je duzi...
3. Svi koji otkupljuju sirovine moraju da vode dnevnike i evidenciju /ime prezime, datum, kilograma, vrsta/.... Za svaki kilogram za koji nemaju potvrdu o poreklu ...zatvaranje otkupnog mesta i zatvor.. Mozda cak i uvodjenje neke ,,licence,, za sakupljace...da imaju neki broj i sliku...da ih drzava prvo evidentira....
Mislim da bi ova terapija imala efekte...

Manekotamo -- Nedelja, 11. 12. 2011. 11:22h

Isti ti sakupljaci sekundarnih sirovina su gradjani 1. reda u odnosu na nas ostale. Prolaze pored vas vozeci kojekakva skarabudzena vozila bez registracija, a u isto vreme vas pandur globi zbog jedne crknute sijalice na zmigavcu.
Pitam pandura:
- Što njega ne kaznis?
ODGOVARA pandur :
- Nema covek licnu kartu.
Treba pomoci sirotinju - ljudski je , bez diskusije, ali da ti ta beda uredjuje pravila u kuci-to moze samo losem narodu-drzavi i drustvu. Nema nam pomoci- to su i hteli da naprave od nas SANITARNI KORIDOR. Vlast je pre 5-6 god.potpisala da moramo iz evrope da primimo oko 150.000 takvih koji su emigrirali tokom rata iz cele bivse YUge. Ovo nema veze sa rasizmom i shovinizmom. radi se o ljudskim principima.

(izvor --- BLIC)

99% Kragujevac

2011-12-10T00:34:00.001-08:00

::: KRAGUJEVAC :::

"Mi smo ljudi koje je povezala potreba da se nešto učini i da se promeni opšte osećanje ogorčenosti, beznađa, obespravljenosti i besmisao postojećeg ekonomskog i političkog sistema koji je sam sebi postao svrha i cilj. Ujedinjuje nas želja da vratimo dostojanstvo pojedincu, porodici I društvu u kome živimo.
Želimo novo društvo koje prvenstveno uvažava čoveka i život, a ne ekonomske i političke interese. Politički sistem i kapitalistička privreda kakva jeste, vređa našu inteligenciju. Mi nismo stranka, nemamo vođe, nismo demokrate, komunisti, niti anarhisti. Zalažemo se za istinsku trasnformaciju društva i iznad svega, da društvo bude protagonista promena.
Društveni model koji nam se nameće je izgubio svaki smisao. Vlast radi u interesu banka i korporacija. Stalno nam govore o ljudskim pravima. Mi, postavljamo pitanje zašto je potrebno sticati prava ako su ljudi slobodni.
Pričaju nam o “demokratiji” – u kojoj glas na izborima gubi smisao jer su sve strane finansirane i potplaćene od jedne te iste ruke, Uporno pokušavaju da nas ubede u priču o uspešnom kapitalistickom pojedincu u drustvu gde je svima tobože data jednaka šansa, dok zdravstvo, škole, hrana, postaju privilegija bogatih, a "humani" ratovi, glad, bolest i nezaposlenost "privilegija" siromašnih.
Nećemo takvu “demokratiju” i smatramo da sloboda nije u tome da se nešto može, već da se NEŠTO NE MORA! Ne moramo više da pristajemo na njihovu samovolju i laži.
Svi napori da miroljubivo izgradimo dostojanstvo života, zavise od spremnosti i volje svih nas. NIKOM nije bitno sta želite ili ne želite, samo je vazno GDE ćete da budete, u svojoj fotelji ispred TV-a, gde vas niko ništa ne pita, već vam se nameću lažne vredenosti i lažna slika stvarnosti , ili na ulicama, trgovima gde u ovom trenutku ljudi sveta tragaju za novim putevima i svežim idejama.
Pokret koji smo nazvali 99% je deo svetskog talasa, pokreta koji je pre nekoliko meseci , započelo nekoliko desetina ljudi na nekom tamo trgu u Španiji. Danas ima stotine hiljada ljudi širom sveta aktivno uključenih na protestima, te nekoliko miliona koji ih prate i podržavaju .
Pridružimo se ljudima koji zele da se osećaju i žive slobodno! Rešenja postoje!"

(izvor --- FACEBOOK)

Kragujevački ALASI

2011-12-03T04:26:00.000-08:00

(iz istorije KG rokenrola)

Početak je 1965. godine, a grad je Kragujevac. Dakle, Srbija, SFRJ, vreme Josipa Broza Tita... komunizma... Rolingstounsa i Bitlsa...
Upravo je to a ne neko drugo vreme, i, što bi se reklo, pod sloganom "mi, mladi i puni energije" neki kragujevački momci osnivaju muzički ansambl.
Dolazi leto i pomenuti (a još uvek neimenovani) mladići odlaze na svoju prvu tezgu. Put ih vodi u najjužniju ex-YU republiku Makedoniju i na obale Ohridskog jezera.
Nepoznat je repertoar koji oni tog leta izvode u Ohridu: vreme je zamaglilo, sakrilo, odgovor na to pitanje.
Jesen je i dolazi i do prvih personalnih promena u grupi. Dotadašnji gitarista S. Lepojević Mecko postaje bubnjar u novoj postavi, dok se grupi priključuju njegov brat Guta kao bas gitarista i D. Vujačić Galje kao solo gitarista.
Konačno je pravo vreme da Vam otkrijemo o kojoj se to kragujevačkoj grupi radi: o "Alasima" je reč.
Naravno pre nego što se izađe pred publiku treba naći prostor u kome će se vežbati. Prostor je isti koji će nekoliko godina koristiti i "Smak": podrum Doma Omladine.
A mesto gde nastupaju jeste sala Vatrogasnog doma.
(...)

DALEKI HORIZONTI

2011-12-03T04:04:00.000-08:00

(iz istorije KG rokenrola)

U leto 1964.g. u jednoj šupi nedaleko od Visećeg mosta počinju da se okupljaju i vežbaju nekolicina tinejdžera koji će sa prvim jesenjim mesecima oformiti drugu značajnu kg-grupu – Daleki Horizonti.
Prvu postavu benda su činili: Paja bubnjevi, Zoran Petrović solo gitara, Dragan Gagi Nikolić bas, Bratislav Braca Dimirijević ritam gitara i Žika Tomić harmonika(?!) Grupi se ubrzo priključuje i Rodoljub Roćko Zečević kao pevač.
Prvi nastup daleki Horizonti imaju u jesen 1964. g. u kragujevačkoj Pedagoškoj školi.
Dve godine kasnije u grupi nastaju prve personalne promene. Septembra 1966.g. grupu napuštaju Rodoljub Zečević i Zoran Petrović, a novi član postaje Slobodan Kominac koji preuzima ulogu pevača i ritam gitariste Dalekih Horizonata.
Prvi nastup u novoj postavi D.Horizonti imaju u Sali bioskopa Zastava kao predgrupa beogradskoj grupi The Best of nothing.
Grupa prestaje sa radom u jesen 1968. godine.

Promocija knjige "Bluz leve obale" Jovana Gligorijevica KALETA

2011-11-29T00:35:00.000-08:00

::: KRAGUJEVAC :::
Vreme ---
četvrtak, 1. decembar · 19:00 h - 22:00 h
Mesto --
Narodna Biblioteka Vuk Karadžić

O knjizi govore

- Zoran Petrović, književnik
- Radovan Šarenac, urednik knjige
- Nenad Kebara, izdavač
i glumci Teatra "Joakim Vujić"
i AUTOR

"Bluz leve obale" jeste panoramska hronologija šezdesetih i sedamdesetih godina u Kragujevcu. Ona obuhvata sudbine i dešavanja značajnih (legendarnih) kragujevčana, čuvenih ulica, zgrada i zdanja koja više ne postoje.
U svakom slučaju to je pitko ispričana storija o svemu onome što je suština ovoga šumadijskog grada.

(izvor --- FACEBOOK)

IN THE YEAR 1967

2011-11-16T23:47:00.000-08:00

(Iz istorije KG rokenrola)

Godina koja prethodi godini navedenoj u naslovu ovoga zapisa jeste - 1966. A to je i godina osnivanja VIS-a ZALJUBLJENI.
Grupu osniva već pomenuti Ljubiša Jelić u Kragujevcu poznatiji kao Pinki.
Kao i o prethodnim KG-grupama iz šezdesetih godina XX veka, i priča o Zaljubljenima je uobičajena. Što bi se reklo - ne iskače iz stereotipa.
Mesta u gradu gde su nastupali jesu sledeća: Pedagoška škola, Viša medecinska, Ekonomski fakultet, Stara Kolonija, Plava i Crvena sala i Čajdžinica u kragujevačkom Domu kulture.
Onda se iznenada pojavljuju Đenovići(?!) na Jadranskom moru.
Sada je to daleka i nepristupačna i ne preterano gostoljubiva Crna Gora, a nekada je to bilo tek još jedno mesto na Jadranskom moru Titove SFRJ.
E, u tim Đenovićima su kragujevački Zaljubljeni jednoga leta svirali zajedno sa čačanskim BELIM VIŠNJAMA.
I kao što je Pinki video Josipa Broza Tita tako su VIS ZALJUBLJENI 1967. godine videli - Tjentište, Foču i Goražde.
Svoju muzičku karijeru VIS Zaljubljeni završavaju dve godine kasnije. Dakle, 1969. godine.
Kao što vidite, nije previše ali je ipak NEŠTO.

(izvor --- "Vrele šezdesete", autor - V. Paunović)

Promocija knjige Bore Čorbe

2011-11-16T05:11:00.001-08:00

U prepunoj svečanoj sali Prirodno-matematičkog fakulteta, promocija knjige “Šta je pesnik hteo da kaže” Bore Đorđevića, u izdanju “Novosti”, okupila je veliki broj ljubitelja njegovih, pesama, a odnedavno i proze, doslovno svih uzrasta - od 7 do 77 godina.
Recept za ovu, kako su je neki nazvali “matematičku magiju” - veliki odziv publike plus dobra prodaja knjige - ovdašnji književnik Goran Burković, lako dešifruje:
- Odličan izdavač, intrigantna knjiga najpoznatijeg srpskog rokera i iskren presek vremena u kom živimo - kaže on. - To je recept za uspeh koji je malo kome dostupan.
Na promociji je ovo potvrdio i Miša Aleksić, gitarista “Riblje čorbe”, koji je rekao da samo Bora radnim danom, u tri po podne (“kada mu vreme nije”), može da napuni salu. On je jedini roker, smatra Aleksić, od koga klinci koji još nisu pošli u školu, traže autogram.
Da je reč o delu interesantnom za sve generacije, potvrdio je i dramski pisac Siniša Kovačević. Prema njegovim rečima, Đorđević ima sve uslove da propadne, baš zato što je u svim segmentima izvanredan! Ali, siguran je Kovačević, ova knjiga će doživeti i treće izdanje.
- Bora ne daje aspirin naciji, već joj gura kamen u cipelu - kaže Kovačević. - Čini što je u ovom trenutku za otadžbinu najbolje. Narod to prepoznaje.
Promociji su prisustvovali Borini vršnjaci, oni koji su odrastali i sazrevali sa hitovima “Riblje čorbe”.
- Neke ljude nisam sreo gotovo dve decenije, a evo Bora ih je ovde ponovo okupio - kaže Miloš Janković, Borin prijatelj iz Kragujevca.
U redu za Đorđevićev potpis u utorak oko 16 sati čekalo je više stotina prisutnih. Među njima i Mirko Jakšić (54) sa ćerkom Suzanom (32) i unukom Bojanom (11).
- Unuk je video na vestima da dolazi Bora, čije ploče i sada imamo - kaže Jakšić.
- Rekao je: “Hoću da ga vidim uživo” - i oduševio se. Decu je teško prevariti.

(izvor --- VEČERNJE NOVOSTI)

Počela izgradnja stanova za raseljavanje Radničke kolonije

2011-11-16T00:54:00.000-08:00

::: KRAGUJEVAC :::

Izgradnja 96 stanova u Staroj radničkoj koloniju u Kragujevcu, namenjenih za raseljavanje porodica iz preostalih drvenih baraka u tom naselju, počela je danas. Direktor Gradske stambene agencije Vladan Mihailović rekao je agenciji Beta da je vrednost investicije 3,2 miliona evra, od čega je polovina iz Vladinog programa za podsticaj gradjevinarstva, a drugu polovinu finansira grad.
Za izvodjača radova koji treba da budu završeni do kraja 2012. godine, na konkursu je izabrana beogradska firma "Deneza".
"Ovim je ponovo oživela stanogradnja u većem obimu u Kragujevcu nakon pauze od dve godine i smanjenog interesovanja investitora", rekao je Mihailović.
Naselje Stara radnička kolonija sa drvenim barakama podignuto je na ime ratne odštete 1927. godine. Prema programu novog urbanističkog rešenja za to naselje, rušenje baraka počelo je 2005. godine.

Lokacija je privukla velike investitore, kao što su izraelska kompanija "Plaza", "Nelt" i "Global".
Porodice iz porušenih baraka su raseljene u stanove koji su podignuti na istoj lokaciji, po principu "kvadrat za kvadrat". Pored dve lamele u izgradnji u Staroj radničkoj koloniji, planiran je početak gradnje još dve sa 98 stanova. Izgradnja tih lamela planirana je na proleće, u okviru programa socijalnog stanovanja.
Više od polovine potrebnih sredstava biće iz kredita Evropske banke. U Kragujevcu će biti izgradjeno 400 takvih stanova na tri lokacije.

(izvor -- Beta )

Osnivač Smaka: Slobodan Kominac Koma

2011-11-14T01:42:00.000-08:00

(iz istorije KG rokenrola)

Slobodan Kominac Koma je bio pevač u prvoj postavi Smaka i jedan od njenih osnivača. Pre Smaka je svirao gitaru i pevao u kragujevačkim grupama Džentri i Senke. Sa izvesnim muzičkim obrazovanjem, Kominac je imao iskustva u komponovanju. U prvo vreme, on je bio šef grupe Smak određujući repertoar za igranke.
Grupu napušta u dva navrata, da bi definitivno otišao iz Smaka u leto 1973. godine.

::: SMAK + S.KOMINAC - Biska 2 blues :::

Ugarak

2011-10-29T00:40:00.000-07:00

Zoran Petrović “Ugarak” (izdavač Geopoetika) -

Preko ispovesti od sveta, ljudi i boga zaboravljenog dijaka Andreja, autor navlači na sebe i čitaoca rizu i kostret oštrog posmatrača i sudije, koji preispitujući sebe, svoja iskušenja i slabosti sudi o pokajanju, o silnima i moćnima i njihovim grehovima gordosti i pohlepe...

Pišući o jednom davnom vremenu pisao je o svim ljudskim vremenima.

(izvor --- BLIC)

FACEBOOK: ZID PLAČA (drugi deo)

2011-10-26T04:21:00.001-07:00

"Činjenica je da se Kragujevac izgrađuje od neke tamo četrdeset pete-pedeset četvrte. Naprečac proradiše fabrike automobila, koža, konzervi, nameštaja, galovih lanaca, konfekcije: ovdašnji prvoborci svim srcem se u Beogradu zalažu za tu izgradnju. Dođoše zidari iz Makedonije i Crne Trave, taljigaši iz Gruže i Levča, prosti radnici iz Vlaške i Južne Srbije, šoferi iz Preka i Podunavlja, inženjeri i tehničari iz Hrvatske i Dalmacije: Šiptari, Mađari, Bunjevci, Slovaci, Šokci, Slovenci i ostali. Nastade tarapana bez boga i zakonodavaca. Pomešaše se smradovi i jezici kao svakojake izmetine u klozetskoj jami, i podzemni izvori reke Lepenice oslabiše i gotovo presahnuše. Bi velika žeđ u svima."
(...)
"Jednom je video novi urbanistički plan i zna: grad je podeljen na osam oblasti obeleženih rimskim brojevima. Ivice budućeg Vavilona ulaze u seoske atare - Mečkovac, Beloševac, Bresnica, Stanovo, Sušica i Majinić već su osvojeni - i gutaju polja kao zmija žabu, kao nesit krkušu. Tri brega i jedno brdo podmeću leđa višespratnicama. Groblje će uskoro biti pritisnuto Zelenim Prodorom. Ševarno jezero preobraziće se u parking-prostor i benzinske pumpe. Brežuljak pored druma i pruge za Lapovo još uvek pripada manjem ciganskom naselju, čađi iz dimnjaka lokomotiva i zadahu obližnje klanice. Lepenica vijuga kroz sve to kao mrtvo crevo u trbuhu leša. Čak i drveće napušta periferiju."
(VIDOSAV STEVANOVIĆ -
priča Zlatan gvozd iz poznate zbirke “Refuz mrtvak”)

::: Komentari :::

Nenad Janković

Kada ovo pročitaš pre skoro 40 godina, misliš da Vidosav ne zna ništa. Naročito ovo za garažu i benzinsku pumpu na jezeru Bubanj. Doduše nije mogao čak ni on da predvidi podzemnu garažu na groblju.